Translate

субота, 24. октобар 2015.

PRIČA O CRVENOM ZIDU



           Ako ste pročitali nekoliko mojih tekstova, sigurno ste primetili da sam zagovornik ideje da vaš dom treba da liči na vas, a da su svi trendovi, preporuke dizajnera i slike u časopisima samo obilje dobrih ideja koje možete iskoristiti.
   Zato je posao kojim se bavim tako zanimljiv. Jer ne postoje dve iste osobe i zato ne treba da postoje dva ista enterijera.
    Na jednom kursu o uredjenju enterijera dve dame, Dijana i Emilija, su postavile  isto pitanje:“ Da li da jedan zid u dnevnoj sobi okrečim u crveno?“ Jednostavno pitanje. I odgovor može biti jednostavno DA ili NE. Ali, (kod mene) nije sve tako jednostavno!
    „ Zašto želite crveni zid?“ bilo je pitanje koje sam postavila i  Dijani i Emiliji.
    Dijana je rekla da je celog svog života želela da ima crveni zid, jer je smatrala da je to šik i ekstarvagantno. Ali nikada nije imala hrabrosti da to i uradi.
    Emilija je uživala u prelistavanju časopisa o enterijeru i na naslovnoj strani jednog takvog časopisa videla prelepi dnevni boravak sa crvenim zidom koji joj se svideo.

JEDAN BEOGRADSKI ENTERIJER   design by Svetlana K.

    Da li zid u dnevnoj sobi okrečiti u crveno?

    Odgovor za Dijanu je DA! Jer ako nešto želite celog svog života onda to treba da uradite. Ispunjavanje svoje dugogodišnje želje će vas, sigurno, usrećiti! A, šta ako to uradite i shvatite da ste pogrešili? Pa, šta?! To se rešava jednom kantom boje! Okrečite u crveno, vidite da li vam odgovara, ako ne izgleda kako ste zamišljali prekrečite u drugu boju. Ali ste uradili ono što ste želeli godinama! I sad znate. I slobodni ste da želite nešto novo!

    Odgovor za Emiliju je NE! Emilija živi u stanu sa suprugom, dvoje dece, svekrom, psom i kanarincem. Ima i zlatnu ribicu. I svi oni većinu svog dana provode u dnevnoj sobi. Tu je, naravno, i televizor. Tu primaju goste. I Emilija razmišlja o crvenom zidu!!! Rekla sam joj da prvo obezbedi krevet na nekom psihijatrijskom odeljenju, pa tek onda da okreči zid u crveno. Smejale smo se tome. Ali ja nisam pokušala da budem duhovita. Pokušala sam da joj slikovito objasnim razlog zašto kažem NE. Jer pored gužve, glasova, zvukova sa TV-a, laveža, dovikivanja, telefoniranja i muzike, gledanje u crveni zid nimalo ne pomaže. Crvena boja u enterijeru ubrzava krvotok i rad mozga, pojačava čula i agresivnost. A u situaciji u kojoj je Emilija to je zaista nepotrebno.

DETALJ   design by Svetlana K

    Ceo ovaj tekst pisala sam da bih vam ukazalala na dve činjenice. Prvo, ako postoji nešto što želite u svom enterijeru ali to niste nigde videli, niko to nije uradio i niste sigurni kako će izgledati, URADITE TO. Bez obzira koliko „ludo“ bilo. Bez obzira šta će ko da kaže. Bez obzira da li se drugima svidja. Vaša kuća, vaša odluka, vaša sloboda.
     Drugo, nije svako rešenje koje vidite u skupim časopisima pogodno za vas. Dizajnerska rešenja, posebno ona na naslovnim stranama su smišljena u marketinške svrhe. Smišljena su da „lepo izgledaju“ i da se dobro prodaju. Zato prelistavajte časopise, kradite ideje, pokušajte i da kopirate, ali prilagodite sebi! Svom životu, stanu, potrebama, ukusu, željama i budžetu!

Jer važno je da volite prostor u kom živite!



   Veliko hvala mojim prijateljima Saški i Nebojši, jer me je jedan razgovor sa njima inspirisao da napišem  ovaj post.


субота, 17. октобар 2015.

PREDSOBLJE KAO OGLEDALO VAŠEG STANA




            U jednoj od onih lepih, skupih, stranih knjiga o enterijeru, sa šarenim slikama I sjajnim papirom, tekst o uredjenju predsoblja počinje rečenicom  “ Kao što su oči ogledalo vaše duše tako je I predsoblje ogledalo vašeg doma.” Dugo sam razmišljala o toj prvoj rečenici.
    Ima u tome istine! Tačno je da kada kročite u nečiji dom, prva prostorija koju vidite jeste predsoblje. I njegove boje, mirisi, detalji, osvetljenje I nameštaj daju vam prvi utisak o ljudima koji tu žive. Svaki enterijerista će se truditi da stil uredjenja predsoblja odgovara (I prati) stil u kojem je uredjen ceo stan. Ali…
   Ali, mi živimo u svakodnevnici u kojoj samo retki imaju tu privilegiju da su im predsoblja prostorije sa ozbiljnom kvadraturom sa kojom možete ….šta god želite! 

    Predsoblja dovoljno velika da može da stane sav potreban nameštaj za odlaganje garderobe, cipelarnik, ogledalo, ukrasne biljke,
   Većina naših stanova, posebno u novogradnji, ima predsoblja čija je veličina dovoljna da otvorite vrata, udjete, okrenete se I zatvorite vrata. I to bi bilo to! Ako se, kojim slučajem, vraćate u kuću sa kesama u rukama ili bebom u kolicima, onda vam predsoblje predstavlja ozbiljnu prepreku umesto mesta gde ćete konačno odahnuti.( Ovakvi problemi su od mene napravili zagovornika ideje da se zakonom obaveže svaki arhitekta da godinu dana mora da živi u stanu koji je  projektovao! )
    Ali, I mi smo malo krivi. Bez obzira na veličinu stana koji posedujemo uvek se borimo sa nedostatkom prostora za odlaganje stvari. I u toj večitoj potrazi strada predsoblje. U predsoblje stavimo prevelike ormare, komode koje obilazimo, ugradne elemente iznad vrata…Jer kroz predsoblje se samo prolazi, jel da?
   Zato ću vas vratiti na prvu rečenicu, o ogledalu našeg stana. Kada po prvi put udjete u nečiji stan I domaćin vas provede kroz tunel-skladište-lavirint-predsoblje, koliko god da je ostatak stana svetao I prostran, teško ćete se osloboditi utiska da vas nešto “pritiska”.
 Probajte ovako;
-         pošto su predsoblja prostorije male kvadrature i obično bez prozora, za zidove odaberite svetlije boje,
-         nameštaj neka bude manjih dubina (dovoljna dubina za cipelarnik je 25cm),

-         na tržištu se mogu naći vrlo zanimljiva rešenja za čiviluke, različitog dizajna,
-         ogledalo, osim za ogledanje, ako dobro osvetlite može doprineti i vizuelnom „povećanju“ predsoblja,
-         dobrom i jakom rasvetom lako ćete izbeći osećaj „tunela“ već ćete dobiti svetlu i ugodnu ulaznu prostoriju,
-         sa detaljima koje ćete dodati (lep ćup za odlaganje kišobrana, činija za ključeve, slike,...) učinićete da i predsoblje dobije „dušu“.



   Dakle, cela mudrost u uredjenju predsoblja svodi se na pomirenje potreba I estetike. Potrebno je da imate mesto za odlaganje obuće I odeće - znači cipelarnik I čiviluk. 

Treba proveriti frizuru pre izlaska I poneti kišobran ako zatreba - znači ogledalo I držač kišobrana. Dobra rasveta, zanimljive tapete I odgovarajuća prostirka za pod! I dobićete divno predsoblje u kom će svako ko udje u vaš dom malo zastati. 

I ispuniće ga osećaj prijatnosti I topline. I poželeće da dodje ponovo! A takav dom želimo, u koji će se prijatelji rado vraćati! 

недеља, 11. октобар 2015.

SOBA KOJA RASTE - drugi deo




           

     Dok sam pisala post o dečijoj sobi i birala fotografije koje će pratiti tekst, shvatila sam da će, verovatno, mnogo korisnije biti da pokažemo primere nameštaja i soba koje su napravljeni kod nas.

     Jedno od boljih rešenja za opremanje dečije sobe je izrada nameštaja po meri i vašoj želji. Veliki broj roditelja se opredeljuje za ovakvo opremanje jer ima nekoliko prednosti;
-         ne morate lutati po salonima, meriti i premeravati i zadovoljiti se bojama, dezenima i rešenjima koji vam ne odgovaraju u potpunosti,
-         možete izabrati svaki detalj koji vam se svidja,
-         možete naći najbolje rešenje za svoju sobu,
-         možete iskoristiti svaki ugao sobe,...
Ali, postoji i jedan detalj sa kojim morate biti jako pažljivi –odabir arhitekte, majstora, firme, jednom rečju OSOBE kojoj ćete poveriti taj posao.

Pokazaću vam neke primere takvih soba.

     ROZE SOBA  je pravljena za jednu Milicu. Ovo je primer sobe koja je ilustracija mog saveta za uredjenje – detetu je potrebno mesto za spavanje, deo za odlaganje stvari i igračaka i radni kutak. Znači  krevet, ormar, police i radni sto sa stolicom. Bez komplikovanja!


U ovoj sobi je raspored ugradnog ormara sa kliznim vratima i kreveta duž istog zida omogućio da je velika površina sobe ostane slobodna, što je svakom detetu potrebno. Radni sto je, s namerom (i vrlo pametno), duži od standardnih dimenzija. To je omogućilo da se radna ploča stola koristi i kao stalak za TV i kao deo za odlaganje sitnica a da ostane dovoljno mesta za rad. Vrlo svedena konstrukcija stola doprinosi osećaja lakoće i ne opterećuje prostor. Dodaci, kao što su komodica sa tri fioke, lazy bag, beli stočić, ogledalo, tepih i zavesa tu su da upotpune priču. I to je to!  Kada  takav prostor date devojčici na raspolaganje ona od njega napravi svoje carstvo. A to je razlog zašto sve ovo i radimo!

Pokazalo se u praksi da je radni sto deo nameštaja oko koga se vodi najviše polemike. Jer je krevet sličan za svaku sobu i svako dete, ormar mora biti ormar, ali sto....e, tu se priča komplikuje! Da li staviti u ugao, da li da bude što duži, sa fiokama ili bez, gde staviti kompjuter a gde knjige,....Ako počnemo o bojama i materijalima, dilemama nema kraja. Evo dva moguća rešenja
-         radni sto koji se sastoji samo od gornje ploče montirane na zid. Ovo je idealno rešenje za sobe koje imaju upuste (niše) pa se taj kutak može pametno iskoristiti. Ako je taj sto dug a predvidjen samo za jedno dete, onda ima mesta i za komodice na točkićima koje mogu imati različite namene (sa fiokama, policama, otvorene ili zatvorene). 


Komodice su istih dimenzija i mogu se različito kombinovati.


Skidenjem točkića i montažom jedne na drugu može se dobiti komoda za različite namene. 

-         ovaj sto je izradjen od MDF-a u jarko crvenoj boji. To je radni sto za dva djaka. 


Njegov neobičan dizajn i boja koja ga naglašava daje sobi futuristički izgled. Tinejdžeri su bili oduševljeni!

Ovu SIVU SOBU za tinejdžera vam pokazujem jer želim nešto da vas pitam – kada razmišljate o bojama za dečiju sobu, da li bi u obzir uzeli CRNU? 


 Pogledajte ovu sobu – ako izuzmemo plavi prekrivač, soba je u sivim nijansama. Ta siva je uskladjena sa belim detaljima (police, deo zida, vrata ormara). I crno-bele strafte na plafonu! I ta crna „ide“ uz svu tehniku u sobi. Malo zanimljive rasvete I dobijete sobu za tinejdžera!
       Ne postoje boje koje ne smete koristiti u dečijoj sobi. Samo dobro razmislite i isplanirajte kombinaciju.

A sada jedna VESELA SOBA! Ova devojčica ima baku koja hekla, veze i šije. Baka je svoj talenat prenela na mamu koja pravi divan nakit i slika na staklu! 

Četrnaestogodišnja Iva pravi nakit, crta i bavi se fotografijom. I tako nastade ova soba. Vesela, originalna, topla, neponovljiva, ženstvena i šarmantna. Sve što soba za devojčicu i treba da bude!









Zahvaljujem se Ivi, Milici I Bošku što su mi dozvolili da njihov deo sveta podelim sa vama!

субота, 10. октобар 2015.

SOBA KOJA RASTE - prvi deo


             

   Pre nekoliko meseci, moja drugarica je ušla u sobu svoje dvanaestogodišnje  ćerke I zaprepašćena zastala na vratima. Sve slike Diznijevih princeza I Vini Pua bile su odlepljene sa zidova I uredno složene na stolu. Ali, šok od pogleda na gole zidove, sa ostacima lepka I neodlepljenih delića sličica, brzo je zamenilo novo otkriće – njena ćerka je porasla! Jer, hteli mi to ili ne, sviđalo se to nama ili ne, naša deca rastu. Preko noći, od devojčica u roze sobama porastu u devojčice spremne za neke druge boje.

    Jedno marketinsko istraživanje tržišta pokazalo je da se novac najlakše troši na kuhinjske dodatke I opremu za bebe. U opremu za bebe, naravno, spada I nameštaj za bebinu sobu. Jer, kada budući roditelji saznaju da će u kuću uskoro doći beba sve ograde padaju I svi racionalni, zdravo-razumski argumenti gube smisao. Da li je potrebno da pominjem bake, deke, tetke, kume…A dobro je poznato da kupovina samo zato što je nešto “preslatko” obično nije najpametniji izbor.


     Kada opremate sobu za dete, bez obzira na njegovu starost, prvo morate biti sigurni da je soba “zdrava”. Pod ovim podrazumevam da mora biti suva, toplotno I zvučno izolovana, sa odgovarajućim prozorima, zdravim podom I zidovima, svetla I čista. SVE OSTALO JE KOZMETIKA! Nemojte me pogrešno shvatiti, zaista smatram da je I estetika važna. Ali nas nekada ponese želja da sve bude “lepo I slatko” pa previdimo “zdravo”.
Zato ovo naglašavam.
   Kao I kod ostalih prostorija, pri opremanju sobe za dete prvo počnite od velikih površina - zidovi I pod. Danas se na našem tržištu mogu naći boje za zidove koje su napravljene za dečije sobe. To su boje na vodenoj bazi, disperzije ili poludisperzije, bez isparenja, brzo se suše I mogu se prati. I da vam posebno naglasim, ne mora da važi pravilo dečak-plavo, devojčica-roze! 

Osim ako to zaista želite!  Sve boje mogu da se koriste I za dečiju sobu. Preporučujem svetle nijanse,

     Za podne obloge, ako ste u mogućnosti, odaberite prirodne materijale, parket ili brodski pod. Ali I laminatni podovi mogu biti dobar izbor.



Za podne prostirke pokušajte da pronadjete one koje su izredjene od antialergijskih materijala. Trebalo bi da budu lake za održavanje I sa donjim slojem koji sprečava klizanje. Čupave, debele, vunene prostirke nisu dobro rešenje.


  Ako malo bolje razmislite, shvatićete da je detetu u sobi  potrebno obezbediti mesto za spavanje, deo za odleganje stvari i igračaka i radni kutak. U slučaju opremanja soba za bebe, radni kutak postaje mesto za presvlačenje bebe. I to je to! Veličinu kreveta odabraćete prema uzrasu deteta. Novac za krevet rasporedite tako da kupite solidan krevet i kvalitetan dušek. Da li je krevet u obliku automobila, plave ili zelene boje, za zdravlje vašeg deteta nije preterano važno, ali dobar i zdrav san jeste. 


      Zato kupujte pametno. 
      Nameštaj za odlaganje stvari, igračaka i knjiga treba da se sastoji od garderobnog ormara i nekoliko polica. Odaberite komade nameštaja koji svojom veličinom odgovaraju uzrastu deteta. Stvari u ormarima moraju biti dostupne detetu. Zato morate obezbediti da dete može lako i bezbedno otvoriti sve fioke i ormariće. 


Radni stolovi su obavezan deo sobe svakog školarca. Bezbednost, praktičnost i funkcionalnost su karakteristike koje želite za sto. I stolica odgovarajuće veličine i visine je neophodna.
  


      Postoji jedna karakteristika zajednička za sve komade nameštaja koje sam pomenula. A to je KRATKOTRAJNOST. Imajte na umu da svaki ovaj komad kupujete da bi se koristio nekoliko godina. Nakon toga, morate ga menjati. Deca rastu, kreveti postaju tesni, radni stolovi mali, ormari više nisu odgovarajuće boje....Jer i soba raste. Od sobe za bebe, postaje dečija, pa školska, tinejdžerska, studentska. Zato, kupovati za dečiju sobu komade nameštaja za koje planirate da naslede vaši unuci je....glupo!
   Ono što dečiju sobu može lako učiniti preslatkom, ljupkom, zabavnom, veselom i šarenom (a da porodica ne upadnete u dužničku krizu!), su dodaci. Sitnice koje možete svuda naći. Stikeri, jastučići, ukrasne kutije, plastični nosači i šarene korpe. 



 I zanimljiva lampa.  I igračke. I dečije knjige. Za dekoraciju dečije sobe korisnije je imati baku koja zna da šije nego najopremljeniji salon. 


   Postoji vrlo velika mogućnost da sam nekima od vas umanjila zadovoljstvo opremanja dečije sobe, ali to mi nije bila namera. Samo želim da mislite racionalno dok kupujete. I uživajte! Uživajte u činjenici da imate za koga da opremate tu sobu!